Događaji

Prva promotivna konferencija Udruženja sertifikovanih istražitelja prevara Srbije – ACFE Srbija

Uspešno realizovana prva promotivna konferencija Udruženja sertifikovanih istražitelja prevara Srbije

U susret Nedelji posvećenoj podizanju svesti o prevarama u Beogradu, dana 14.11.2019. godine uspešno je realizovana prva promotivna konferencija Udruženja sertifikovanih istražitelja prevara Srbije (ACFE Srbija), pod nazivom “Podizanje svesti i otkrivanje prevara” koja je okupila profesionalce, stručne ljude sa integritetom, koji su svoje dugogodišnje karijere u javnom i privatnom sektoru, na domaćem ili međunarodnom planu, posvetili otkrivanju i sankcionisanju prevara i korupcije, i uvek bili na pravoj strani – nezavisno od prepreka i izazova sa kojima su se suočavali.

Konferencija je u skladu sa ciljevima Udruženja bila posvećena širenju znanja i svesti iz oblasti sprečavanja i prevencije prevara i korupcije kao i razmeni međunarodnih i domaćih praksi za efikasno otkrivanje prevara i korupcije, njihovo sprečavanje i prevenciju. Na konferenciji je, u okviru prve sesije koja se bavila Novim izazovima u otkrivanju prevara, svoje bogato iskustvo u vezi sa novim izazovima koje pred istražitelje prevara stavljaju virtuelne valute, preneo učesnicima Tim Harvey, CFE, Director of UK Operations, Association of Certified Fraud Examiners UK, koji je između ostalog objasnio zbog čega kriptovalute postaju sve popularnije i poseduju izuzetno značajan potencijal da naruše tradicionalne strukture u finansijskom sistemu, kao i predstavljaju sve važniji alat u rukama organizovanog kriminala. Zaključeno je da su kriptovalute sveprisutne i da je to je stvarnost koja se ne može promeniti. Bez obzira što su u javnosti povezane sa nelegalnim aktivnostima, tehnologija na kojoj se zasnivaju veoma je napredna i zbog toga je važno da ih što pre prihvatimo i upoznamo se sa njima. Svi učesnici složili su se i predložili da je neophodno da država kroz regulativu prepozna upotrebu kriptovaluta, ali i da je još bitnije da se zaposleni u finansijskom sektoru i kontrole, kao i zaposleni u regulatornim i nadzornim javnim institucijama, te u tužilaštvima i policiji blagovremeno i adekvatno edukuju u ovom pravcu.

Kao neizostavna tema, imajući u vidu nove izazove u otkrivanju prevara, u okviru prve sesije, nametnula se i pomoć koju u otkrivanju prevara pruža veštačka inteligencija. Kako su tradicionalne tehnike u otkrivanju prevara složene, dugotrajne i zahtevaju multidisciplinarni pristup i poznavanje različitih oblasti, ekonomije, finansija, prava, to se razvijaju inteligentni sistemi koji predstavljaju podršku u rešavanju najkompleksnijih slučajeva prevara u poslovanju. Vladimir Marković, master matematike i programiranja je učesnicima na jednostavan način približio dobro dizajnirane softvere koji imaju dostupne aplikativne logove, opisane poslovne procese i protok podataka, što omogućava razvoj matematičkih modela koji identifikuju anomalije u ponašanju. Prezentacijom je prikazao UML tehnike koje mogu pomoći u detekciji anomalija u ponašanju, rizičnog klijenta, odnosno rizičnog zaposlenog. Na kraju prve sesije zaključeno je da je tendencija zamene ljudskog rada mašinama sveprisutna u svim oblastima industrije, ali da je od veoma velikog značaja u oblasti prevencije prevara koja zahteva obradu velikog broja podataka u realnom vremenu i prepoznavanje anomalija u ponašanju. Veštačka inteligencija i mašinsko učenje će sigurno unaprediti kapacitete u detekciji prevara, ali će nam i dalje biti potrebni ljudi koji poznaju procese i unapređuju ih kako bi bili otporniji na prevare.

Značajno interesovanje izazvala je i druga sesija posvećena novim izazovima u vođenju efikasnih istraga kako oni koje vode nadležna tužilaštva, tako i onih koje vode korporacije. U okviru sesije učesnicima konferencije prvo se obratio Walter Perkel, pravni savetnik za borbu protiv korupcije, Ministarstva pravde SAD, OPDAT, koji je ukazao na značaj saradnje i koordinacije između tužilaca, policije i službenika za vezu koji su od nedavno deo specijalnih odeljenja za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji. Nakon toga, Sean Powers, FBI agent, Ministarstva pravde SAD, govorio je o izazovima u vođenju koruptivnih slučajeva kroz slučaj iz dugogodišnje prakse koji je bio predmet istrage FBI.

Nakon izazova u istragama korupcije u javnom sektoru, Miroslava Gaćeša, CFE, direktor, Deloitte Srbija, govorila je o ulozi forenzike u korporativnim istragama i načinima sprovođenja korporativnih istraga. Svi učesnici složili su se da je pažljivo osmišljen tim pravnika, ekonomista, IT stručnjaka koji se bave najsloženijim i najtežim krivičnim delima iz oblasti privrede, ekonomije i profesionalaca iz drugih oblasti ključ uspeha svake koruptivne istrage. Svaki tim mora imati profesionalce koji se kontinuirano obrazuju, rade na svojim znanjima, spremni su da nauče novo, prihvate grešku i možda najvažnije, iskazuju spremnost da svoje znanje dele. Sasvim sigurno da je koncept posebnih odeljenja za korupciju – dobar koncept tima za svako pravosuđe. Ali, koncept ovih odeljenja u Srbiji je imao početničke greške koje se moraju u cilju efikasnosti istrage izmeniti. Korpus krivičnih dela koja su im stavljena u nadležnost nisu dobro odmerena u svim segmentima, zbog čega mora doći do konstruktivnih promena koje će balansirano opredeliti podelu krivičnih dela, ako ne prema težini onda prema iznosima pribavljene protivpravne imovinske koristi. Pored navedenog odeljenja su dobila u rad sve nezavršene predmete iz svih tužilaštava širom Srbije, svako u okviru svoje teritorijalne nadležnosti, kojima su dodati i novi predmeti tj. predmeti u delima koja su počinjena nakon 01.03.2018. godine, što je necelishodno i obeshrabrujuće za budući rad. Zaključeno je da je neophodno da dođe do izmene Zakona kojim se uređuje stvarna nadležnost sudova i tužilaštava, kako bi se efektivno iskoristili kapaciteti, resursi kako sudova i tužilaštava opšte nadležnosti, tako i sudova i tužilaštava posebne nadležnosti. Izuzetan odaziv učesnika izazvala je treća sesija koja je posebno naglasila ulogu uzbunjivača u otkrivanju korupcije i prevara. Svi učesnici su se složili da je njihova uloga u očuvanju javnog interesa neprocenjiva i nezamenjiva. Prijavljivanjem i javnim otkrivanjem nezakonitih slučajeva oni predstavljaju važne oslonce policiji, tužilaštvu, svim javnim institucijama kao i privatnom sektoru kojima na taj način obezbeđuju neprocenjivo važne informacije i vode ka uspešnijem otkrivanju prevara, korupcije, organizovanog kriminala, kao i efikasnijim i efektivnijim državnim i korporativnim istragama. Paralelno sa pomoći koju pružaju, uzbunjivači dovode do povećanja transparentnosti i odgovornosti u društvu kao i promovišu integritet i kod pojedinaca i kod institucija. Nakon upoznavanja sa pravnim okvirima za zaštitu uzbunjivača u Srbiji, usklađenosti sa međunarodnim standardima, preporukama i oblastima za unapređenje, bili smo počastvovani što su sa nama svoja iskustva i pogled na prava uzbunjivača i postupke zaštite uzbunjivača u Srbiji podelili Borko Josifovski, uzbunjivač u slučaju Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć i Dragan Janković, uzbunjivač u slučaju Fresenius Medical Care d.o.o. Srbija. Nakon potresnih priča i bezkompromisne borbe koja traje godinama unazad i koju uzbunjivači i danas vode pred nadležnim sudovima, zaključeno je da ono što svaki demokratski sistem mora da obezbedi kao odgovor ovim pojedincima je visok nivo zaštite od svih mogućih posledica koje će pretrpeti po život, porodicu, reputaciju, posao, zbog toga što su obelodanili pojave koje prete i štete javnom interesu. Pre svega to znači da oni moraju na pravi način biti informisani o pravima koje imaju kada ukazuju na sumnju na ugrožavanje javnog interesa. Zatim im moraju biti obezbeđeni efektivni, poverljivi i sigurni kanale za prijavljivanje. I mora im biti osigurana sigurna pravna zaštita od moguće odmazde. Na kraju, ali veoma bitno je da odgovor organa javne vlasti kojima se obrate bude efikasan, koordinisan i da jasno pokaže da u jednom društvu funkcioniše sistem koji je u stanju da brzo zaštiti prava zaposlenih od nepravedne odmazde poslodavca ili bilo koga drugog, protiv kojih je lice dunulo u pištaljku. Jedino na taj način mogu biti prisutne sistemske pretpostavke za pozitivnu motivaciju da zaposleni dunu u pištaljku. Tamo gde uzbunjivači nisu zaštićeni od odmazde, i tamo gde se oni ne osećaju sigurno da istupe i prijave slučaj ugrožavanja javnog interesa, društvo propušta ozbiljne mogućnosti za prevenciju, otkrivanje i sankcionisanje kršenja propisa što dovodi do ozbiljnih posledica po javni interes. Uz pružanje podrške licima koji ukazuju na ugrožavanje javnog interesa, na kraju konferencije zaključeno je da je neophodno analizirati dosadašnje postupanje sudova u slučajevima pružanja zaštite uzbunjivačima i precizirati određene pravne praznine i nelogičnosti u Zakonu o zaštiti uzbunjivača koje ne stvaraju pravnu sigurnost uzbunjivačima i tako unaprediti sistemske pretpostavke da postoji pozitivna motivacija da zaposleni uzbune na zloupotrebe i korupciju. Zaključeno je da je za efikasnu zaštitu uzbunjivača i efikasno otkrivanje i procesuiranje krivičnih dela neophodna koordinacija između svih institucija radi njihovog sinhronizovanog odgovora i ujednačene prakse zbog čega je neophodno unaprediti saradnju i razmenu informacija između policije, javnog tužilaštva, sudova, drugih državnih organa, regulatornih i nadzornih tela, sve u istom cilju – zaštite javnog interesa. Konferencija je okupila veliki broj profesionalca koji se bave sprečavanjem, otkrivanjem i istragama prevara i korupcije, tužioca, eksternih i internih revizora, compliance službenika, menadžera, istražiteljima u javnom i privatnom sektoru, forenzičara i specijalista za prevenciju prevara u svim oblastima.

Za sva dodatna pitanja stojimo Vam na raspolaganju. Bilo nam je zadovoljstvo da učestvujete u radu konferencije.